МУЗИКА

Музика клизи кроз ноћ. Тонем.
Да ли је то само одсјај прошлог,
или у мени стварно звона звоне?
Да ли живот губи стари сјај?

Прах и пепео од мисли,
сејем уз месец.
Знам, одавно смо покисли,
мада ме то сад ни мало не пече.

Твој поглед и презир,
доносе утеху. Ноћ је.
Тешко се враћа прокоцкани мир.
Музика клизи. Стајем под стреху.

Случај је избегнут,
ниси рекла: не!
Жеља да са тобом пођем,
само је дамарима протекла.

Сад музика клизи кроз ноћ.
Смисао пуни празнине душе.
Лако је мостом проћи,
ја бих преко кад је срушен.

© Љубодраг Обрадовић