СА ИСТОКА НА ЗАПАД

Са истока на запад,
са камена на камен,
плове снови,
за живот неки бољи.

Плове наде,
срце пева баладе,
а занос ми фали,
да искру запалим,
која мења свет.

Са истока на запад,
са југа на север,
душа лута,
фењер се гаси,
а машта испашта.

Сунце глечере отапа,
нада песак таложи…
Шта ветар може,
док бежим
из сопствене коже.

Са истока на запад,
лажни одсјај, па мрак.
Уместо да се предам,
крећем у напад,
тек да се зна!

© Љубодраг Обрадовић